САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ
Стручна служба
Одељење за правне послове
Датум: 19. новембар 2012. године

Предмет: Информација о одлуци Уставног суда Србије којим је укинута одредба да се повреда од куће до посла и од посла до купе не сматра повредом на раду

Изменама и допунама Закона о здравственом осигурању, у члану 33 став 5, из августа месеца прошле године, укинуто је право запосленог да се у случају повреде на раду или обољења које настане на путу од посла до куће таква повреда или обољење сматра повредом на раду или професионално обољење.
Савез самосталних синдиката Србије је против одредбе оштро реаговао и упутио је захтев Уставном суду Србије да поништи ову одредбу Законао здравственом осигурању.
Уставни суд Србијеје у новембру месецу 2012. године, донео Одлуку којом је утврдио неуставност ове одредбе Закона о здравственом осигурању и поново дао право запосленима који претрпе повреду од посла до куће право на накнаду као да је у питању повреда на раду.
Број Одлуке Уставног судаје 1уз-314/2011 и биће објављена у Службеном гласнику Републике Србије.

У прилогу Одлука Уставног суда Србије

SSSS | 6. novembar 2012.

Delegacija Evropskog komiteta za socijalna prava, Savet Evrope održala je 6. decembra, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, prezentaciju Evropske socijalne povelje i mehanizma kolektivne žalbe socijalnim partnerima u Srbiji.
Revidirana Evropska socijalna povelja, kao i njen prethodni tekst naglasile su dva osnovna principa socijalne Evrope - princip jednakosti i jednakog postupanja, što podrazumeva zabranu diskriminacija na svim nivoima i u svim sferama, počev od zapošljavanja, preko zdravstvene i socijalne zaštite, do obrazovanja i prava na informisanje. Pored toga, utemeljena je i zaštita od otpuštanja, pravo na pravičnu naknadu i zaštita od insolventnosti, posebno kod onih poslodavaca i firmi koje se nalaze izvan zemlje gde je angažovana radna snaga.
Srbija je ratifikovala Revidiranu evropsku socijalnu povelju, ali ne i Dodatni protokol koji se odnosi na institut kolektivne žalbe.
Prepoznajući značaj ovog instituta, sindikati su prošle godine u okviru projekta “Balkanska mreža za dostojanstven rad” podržali inicijativu za njegovu ratifikaciju.
Na prezentaciji je ukazano na jednostavnost procedure žalbe Komitetu za socijalna prava, mogućnosti koje su na raspolaganju sindikatu i sudsku praksu koja se odnosi na njihove žalbe. Pravo žalbe imaju međunarodne organizacije – evropske sindikalne i poslodavačke organizacije, međunarodne NVO organizacije akreditovane pri Savetu Evrope, kao i nacionalne sindikalne i poslodavačke organizacije.
Jednostavnost mehanizma je u mogućnosti upućivanja žalbe Evropskom komitetu pre iscrpljivanja svih nacionalnih žalbenih postupaka čime se procedura skraćuje, kao i upućivanja žalbe na srpskom jeziku.
Od 1998. kada je Dodatni protokol stupio na snagu do danas žalbe je uputilo 37 sindikata i 23 nevladine organizacije.
Kod upućivanja žalbe je važno dobro obrazloženje vezano za kršenje Evropske povelje potkrepljeno činjenicama i određenim brojem individualnih slučajava. Uz žalbu se dostavlja i statut podnosioca kako bi se utvrdilo da li je sadržaj žalbe iz delokruga njegovog rada. Nakon toga Komitet donosi odluku koja nema izvršni karakter, ali utiče na nacionalne odlučioce da se unesu izmene u zakonodavstvu ili predupredi loša praksa

7. novembar 2012.

Novi zakon o štrajku, koji je u najvećoj meri pripremljen i početkom naredne godine bi trebalo da se nađe pred parlamentom, veoma je rigorozan i represivan kada su u pitanju štrajkači i njihova prava, a prilično darežljiv kada je reč o poslodavcima, ocenjuju sindikalni predstavnici.
Oni upozoravaju da odredba po kojoj zaposleni imaju mogućnost da izraze nezadovoljstvo svojim socijalno-ekonomskim položajem samo na svom radnom mestu obesmišljava instituciju štrajka.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović za Press kaže da su rešenja koja su predložena neprihvatljiva.
“Ako se ne usvoje naše primedbe, dobićemo zakon po kome neće biti više protesta na ulicama, ispred vlade ili blokade saobraćajnica. Ovim zakonom ide se naruku poslodavcima, jer se ne dozvoljava da im se nanese šteta obustavom rada, što je u suštini i osnovna kazna za neadekvatnu naknadu za rad zaposlenih”, navodi Mihajlović i dodaje da je zakon rađen pod uticajem Saveta stranih investitora i MMF-a.
S njim se slaže i predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost" Zoran Ilić.
Državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku Zoran Martinović ističe da je ovaj nacrt zakona bolji od dosadašnjeg i da je usaglašen sa Ustavom.
“Protest može biti organizovan i na drugom mestu, ali u tom slučaju mora biti u skladu sa Zakonom o okupljanju građana, prijavljen MUP-u. Novi zakon ide naruku zaposlenima, jer je do sada poslodavac mogao da im sam da otkaz ako su prekršili zakon, a po novom bez suda to ne može”, tvrdi Martinović i dodaje da zakon nije restriktivan.
Ni zaštitnik prava građana Saša Janković nije mogao da oceni da li su neka prava radnika novim zakonom o štrajku ugrožena.
“Niko mi nije uputio zahtev da se to razmotri i ja ne bih mogao da dajem ocene, jer zakon još nije ušao u proceduru”, rekao je Janković.
Izvor: Press