2016 Sindikat Poreske uprave Srbije

Dušan Petričić, Politik karikaturista
08.novembar 2015.

 

 

Sindikat pravosuđa Srbije | 2. novembar 2015.

Poštovani, Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja vašu nameru da uredite sistem plata u javnom sektoru. Međutim, ne možemo da aplaudiramo samo nameri, jer sadržina radne verzije zakona o sistemu plata u javnom sektoru nije u skladu sa namerom. Zbog toga Sindikat pravosuđa Srbije ostaje pri svom stavu i zahteva od vas da povučete iz javne rasprave navedenu radnu verziju i sačinite novu, uz aktivnije učešće sindikata, koja će odgovarati stvarnom stanju i procesu promena.
Naime, iz predložene radne verzije proizilazi:
- da je ova radna verzija nastavak procesa konsolidacije javnih finansija i da se nadovezuje na prethodne zakone o solidarnom porezu, smanjenju plata i penzija i racionalizaciji;
- da je javni sektor različito definisan u verziji zakona o sistemu plata u odnosu na prethodno navedene zakone, odnosno nisu precizno definisani činioci javnog sektora;
- da su javna preduzeća, poznate i nepoznate agencije, kao i funkcioneri izuzeti iz ujednačavanja plata, odnosno njihovo uređenje odloženo je za godinu dana;
- da je za godinu dana odloženo i usklađivanje plata u Vojsci, policiji, BIA, opštinama, pokrajinskim organima, kao i posebnim organizacijama u okviru ministarstava,
- da u verziji postoji samo osnovica za obračun zarada ali ne i koeficijenti.
Smatramo da bi prvi korak u konsolidaciji javnih finansija trebalo da bude, ako je to svrha donošenja zakona, precizno navođenje svih korisnika javnih finansija i identifikacija rasipnika. Nakon identifikacije, rasipnike narodnih para trebalo bi zauzdati do donošenja delotvornog zakona. Iako razumemo potrebu funkcionera da žive komotno, lagodno, luksuzno i bez odgovornosti, smatramo da ni oni ne bi trebalo da budu izuzeti. Na primer, mogle bi se ujednačiti naknade za obavljanje odborničke dužnosti, kao i članstvo u upravnim, nadzornim i drugim odborima, savetima, komisijama…
Smatramo da je naš zahtev za povlačenje radne verzije zakona o sistemu plata u javnom sektoru opravdan zbog toga što nisu obuhvaćene agencije, kao i javna preduzeća koja prave ogromne gubitke u poslovanju, koje vi pretvarate u javni dug koji svi ostali, ni krivi ni dužni, vraćaju. S obzirom na to da ih niste obuhvatili, imamo puno pravo, kao i osnova, da sumnjamo da ne želite da ostvarite cilj koji ste proklamovali pre nego što je zakon stavljen u javnu raspravu. Iz ovakvog zakona jedino što se transparentno vidi jeste da ne postoji politička volja da se stane na put tom rasipništvu o tuđem trošku. Ne možemo da verujemo da ste ih izuzeli zbog „mekog srca“ a da za to nemate razloge, jer su oni uzrok nevolja i prinudne štednje. 
Predlažemo, za početak, da ograničite primanja i troškove izuzetih, da u novu verziju zakona odredite osnovicu koja neće biti niža od minimalne cene rada, odredite koeficijente po stručnoj spremi i zajedničke stvari rešite na jedinstven način (prekovremeni rad, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, naknade za bolovanje…), a specifičnosti posebnim zakonima. Nelogično je da zaposleni u javnom preduzeću na ime jubilarne nagrade primi iznos u visini godišnje plate sudskog službenika. Ili, na primer, da predsednik mesne zajednice ili član saveta mesne zajednice prima platu u visini profesorske. 
I na kraju, a u prilog prethodno navedenog, citiramo premijera: „Ovo nama nameće pitanja o kojima moramo da razmislimo – da li se isplati biti pošten i odgovoran, ispunjavati svoje obaveze, a da za to ne budete nagrađeni ili je bolje da ne ispunjavate ništa, a da budete nagrađeni.“ 
Još uvek s poštovanjem, uz srdačan pozdrav i molba da ne razmišljate sporo i dugo, jer zaposleni u pravosuđu odbijaju da budu dežurna i uzaludna žrtva propalih i prividnih reformi.

Predsednica
Slađanka Milošević

 

Sindikat pravosuđa Srbije|27. oktobar 2015.

Sindikat pravosuđa Srbije zahteva od Vlade Srbije da povuče verziju zakona o sistemu plata u javnom sektoru iz javne rasprave i prestane da obmanjuje javnost, odnosno da otvoreno prizna da je taj zakon, u stvari, velika obmana i zaklon za zabušante. Ovo zbog toga što Vlada nije konsultovala sindikate i time poslala poruku da ih ne priznaje za socijalne partnere.
Pored toga, trebalo je da Vlada krene obrnutim redom, odnosno od sebe, svojih javnih preduzeća i agencija jer oni, zajedno, predstavljaju rušilački faktor i destabilizuju javne finansije dok uvek isti trpe i ispaštaju. Tamo gde je trebalo vlast nije ni dirnula.
Da pojasnimo, sporni zakon neće se odnositi na funkcionere, javna preduzeća, agencije, BIA, policijske službenike, vojsku, opštine i posebne organizacije u okviru ministarstava. Za nabrojane će se, navodno, doneti posebni zakoni kojima će se urediti ili uskladiti njihove plate, ali tek u roku od godinu dana od dana početka primene ovog skandaloznog zakona. 
Vlada je mogla, da je htela, mirne savesti da ih uvede u ovaj zakon i smanji zarade privilegovanim trošadžijama, bez posebne brige o tome da li je to ili nije u skladu sa Ustavom, odnosno da li im dira u nivo dostignutih prava. S tim u vezi, Ustavni sud je Vladi Srbije širom otvorio vrata odlukom da je i smanjenje penzija i plata u skladu sa Ustavom, to jest u skladu sa budžetskom mogućnostima. Vlada, zaista, bespotrebno brine jer smo svi svedoci toga da se Vlada Srbije strogo pridržava Ustava i da nikada ne bi predložila zakon koji je suprotan tom najvišem pravnom aktu. U prilog bespotrebne brige, ide i činjenica da Ustavni sud, kao i drugi srpski sudovi, prilikom donošenja svojih odluka strogo vode računa o budžetskim mogućnostima. 
Naime, i ovoga puta Vlada, drsko i bez ustručavanja predlaže zakon koji će se odnositi samo na najsiromašnije, to jest sitnu boraniju koja je uvek bila i ostaće bedno plaćena. Posebno ugroženi su zaposleni u pravosuđu (sudovi, tužilaštva i zatvori), kao i zaposleni u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu i kulturi. Ovim zakonom neće se smanjiti nejednakost u platama već će isti dovesti do još veće nejednakosti. 
Drugačije rečeno, oni koji su imali visoke plate – imaće ih i dalje, oni koji su članovi u radnim telima – i dalje će uz platu imati dodatna primanja, oni koji su siromašni i dalje će biti siromašni, ali je jedino važno da vlast stvara privid da radi na sređivanju nereda u platama. Sindikat pravosuđa Srbije ne miri sa samovoljnim ponašanjem vlasti i zato je prinuđen da planira najradikalnije sindikalne mere.
Predsednica
Slađanka Milošević

 

Blic | Gorica Avalić | 02. 07. 2015.

Za godinu dana poskupele su brojne namirnice, posebno voće, povrće i suhomesnati proizvodi, a ne samo ulje, kako je preksinoć izjavio premijer Aleksandar Vučić.

Vučić je u jednoj TV emisiji rekao da je građanima Srbije u prirodi da uvek govore negativno.
- Mi imamo jednu rečenicu: “Uvek mi je loše i sve je poskupelo”. Doneo sam precizne podatke da vidite da je malo toga poskupelo. Ulje ima sedam dinara višu cenu, za sve ostalo je cena niža. Govorim o cenama u maloprodaji. Dajte, otiđite i pogledajte stvarne cene - poručio je premijer.
Premijer naredio, mi ga poslušali. Na osnovu cena određenih artikala koje pratimo periodično u istoj prodavnici zaključili smo da nije ulje jedino koje je poskupelo, već da je od dvadesetak proizvoda čak 16 danas skuplje nego prošle godine.
Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije, šokirana je premijerovom izjavom.
- Kako ništa nije poskupelo, bog s njim? Nema proizvoda koji nije skuplji dinar ili dva. Potrošači nam se javljaju i žale se na stalna poskupljenja. Statistika koju zvaničnici koriste samo je tačna obrada netačnih podataka - tvrdi Vida.
I Igor Ivanovski iz Asocijacije potrošača Srbije kaže da proizvodi poskupljuju.
- Naše istraživanje na 60 različitih proizvoda pokazalo je da su namirnice samo od marta do juna poskupele četiri odsto - objašnjava Ivanovski.
Ipak, neki proizvodi, poput mesa, pojeftinili su. Za pileći file prošle godine trebalo je izdvojiti i više od 700 dinara, dok danas može da se nađe i za 600. Juneće šnicle koštale su 650 dinara, a danas koštaju 610. Pojeftinio je i prašak za veš, pa je umesto 530 dinara za tri kilograma danas dovoljno 470 dinara. Niža je i cena tunjevine, koja je prošle godine koštala oko 190 dinara, a danas košta 165.

Deficit manji za 100 milijardi

U prvoj polovini ove godine deficit budžeta smanjen je za 100 milijardi dinara, saopštio je preksinoć Vučić u istoj emisiji.

„Fiskalni deficit trenutno je 1,6 odsto BDP, što je rezultat koji je među najnižima u Evropi, a prosek plata u maju ove godine izjednačen je sa prosekom iz istog meseca 2014. godine, što je znak da su počele da rastu zarade u privatnom sektoru“, izjavio je premijer.

 

 

 

Ko je on-line

Ko je na mreži: 17 gostiju i nema prijavljenih članova

VRH