2016 Sindikat Poreske uprave Srbije

 

Sindikat pravosuđa Srbije|27. oktobar 2015.

Sindikat pravosuđa Srbije zahteva od Vlade Srbije da povuče verziju zakona o sistemu plata u javnom sektoru iz javne rasprave i prestane da obmanjuje javnost, odnosno da otvoreno prizna da je taj zakon, u stvari, velika obmana i zaklon za zabušante. Ovo zbog toga što Vlada nije konsultovala sindikate i time poslala poruku da ih ne priznaje za socijalne partnere.
Pored toga, trebalo je da Vlada krene obrnutim redom, odnosno od sebe, svojih javnih preduzeća i agencija jer oni, zajedno, predstavljaju rušilački faktor i destabilizuju javne finansije dok uvek isti trpe i ispaštaju. Tamo gde je trebalo vlast nije ni dirnula.
Da pojasnimo, sporni zakon neće se odnositi na funkcionere, javna preduzeća, agencije, BIA, policijske službenike, vojsku, opštine i posebne organizacije u okviru ministarstava. Za nabrojane će se, navodno, doneti posebni zakoni kojima će se urediti ili uskladiti njihove plate, ali tek u roku od godinu dana od dana početka primene ovog skandaloznog zakona. 
Vlada je mogla, da je htela, mirne savesti da ih uvede u ovaj zakon i smanji zarade privilegovanim trošadžijama, bez posebne brige o tome da li je to ili nije u skladu sa Ustavom, odnosno da li im dira u nivo dostignutih prava. S tim u vezi, Ustavni sud je Vladi Srbije širom otvorio vrata odlukom da je i smanjenje penzija i plata u skladu sa Ustavom, to jest u skladu sa budžetskom mogućnostima. Vlada, zaista, bespotrebno brine jer smo svi svedoci toga da se Vlada Srbije strogo pridržava Ustava i da nikada ne bi predložila zakon koji je suprotan tom najvišem pravnom aktu. U prilog bespotrebne brige, ide i činjenica da Ustavni sud, kao i drugi srpski sudovi, prilikom donošenja svojih odluka strogo vode računa o budžetskim mogućnostima. 
Naime, i ovoga puta Vlada, drsko i bez ustručavanja predlaže zakon koji će se odnositi samo na najsiromašnije, to jest sitnu boraniju koja je uvek bila i ostaće bedno plaćena. Posebno ugroženi su zaposleni u pravosuđu (sudovi, tužilaštva i zatvori), kao i zaposleni u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu i kulturi. Ovim zakonom neće se smanjiti nejednakost u platama već će isti dovesti do još veće nejednakosti. 
Drugačije rečeno, oni koji su imali visoke plate – imaće ih i dalje, oni koji su članovi u radnim telima – i dalje će uz platu imati dodatna primanja, oni koji su siromašni i dalje će biti siromašni, ali je jedino važno da vlast stvara privid da radi na sređivanju nereda u platama. Sindikat pravosuđa Srbije ne miri sa samovoljnim ponašanjem vlasti i zato je prinuđen da planira najradikalnije sindikalne mere.
Predsednica
Slađanka Milošević

 

Blic | Gorica Avalić | 02. 07. 2015.

Za godinu dana poskupele su brojne namirnice, posebno voće, povrće i suhomesnati proizvodi, a ne samo ulje, kako je preksinoć izjavio premijer Aleksandar Vučić.

Vučić je u jednoj TV emisiji rekao da je građanima Srbije u prirodi da uvek govore negativno.
- Mi imamo jednu rečenicu: “Uvek mi je loše i sve je poskupelo”. Doneo sam precizne podatke da vidite da je malo toga poskupelo. Ulje ima sedam dinara višu cenu, za sve ostalo je cena niža. Govorim o cenama u maloprodaji. Dajte, otiđite i pogledajte stvarne cene - poručio je premijer.
Premijer naredio, mi ga poslušali. Na osnovu cena određenih artikala koje pratimo periodično u istoj prodavnici zaključili smo da nije ulje jedino koje je poskupelo, već da je od dvadesetak proizvoda čak 16 danas skuplje nego prošle godine.
Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije, šokirana je premijerovom izjavom.
- Kako ništa nije poskupelo, bog s njim? Nema proizvoda koji nije skuplji dinar ili dva. Potrošači nam se javljaju i žale se na stalna poskupljenja. Statistika koju zvaničnici koriste samo je tačna obrada netačnih podataka - tvrdi Vida.
I Igor Ivanovski iz Asocijacije potrošača Srbije kaže da proizvodi poskupljuju.
- Naše istraživanje na 60 različitih proizvoda pokazalo je da su namirnice samo od marta do juna poskupele četiri odsto - objašnjava Ivanovski.
Ipak, neki proizvodi, poput mesa, pojeftinili su. Za pileći file prošle godine trebalo je izdvojiti i više od 700 dinara, dok danas može da se nađe i za 600. Juneće šnicle koštale su 650 dinara, a danas koštaju 610. Pojeftinio je i prašak za veš, pa je umesto 530 dinara za tri kilograma danas dovoljno 470 dinara. Niža je i cena tunjevine, koja je prošle godine koštala oko 190 dinara, a danas košta 165.

Deficit manji za 100 milijardi

U prvoj polovini ove godine deficit budžeta smanjen je za 100 milijardi dinara, saopštio je preksinoć Vučić u istoj emisiji.

„Fiskalni deficit trenutno je 1,6 odsto BDP, što je rezultat koji je među najnižima u Evropi, a prosek plata u maju ove godine izjednačen je sa prosekom iz istog meseca 2014. godine, što je znak da su počele da rastu zarade u privatnom sektoru“, izjavio je premijer.

 

 

 

11. 02. 2015. - Autor: Novosti

ZAPOSLENI u "Srbijagasu", EPS, "Transnafti" i "Elektromreži Srbije" ne moraju da uzimaju skupe kratkoročne keš kredite kod banaka. Njihov zajmodavac je - država. Ove godine, za četiri preduzeća, izdvojiće 1,7 milijardi dinara za pozajmice svojim radnicima.

Naime, zaposleni u ovim državnim preduzećima potpisali su prošle nedelje nove kolektivne ugovore sa svojim poslodavcima u kojima su se izborili za godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koja se vraća na godinu dana i - bez kamate.
Pozajmice se, kaže predsednik sindikata "Srbijagasa" Veljko Milošević, dele sredinom godine, a sada postoji imperativ da ih zaposleni - i vrate.
- Ranijih godina smo dobijali dodatnu platu, a sada ništa - kaže Milošević. - Imamo pravo samo na godišnju pozajmicu u visini prosečne republičke plate. Ona, po novom kolektivnom ugovoru, mora da se vrati na deset ili 12 mesečnih rata. Daje se u septembru, a već narednog meseca počinje otplata. Ranije se to nije ni vraćalo, ali sada mora.
Posle pregovora koji su trajali nekoliko meseci, za pozajmicu su se izborili i u najvećem javnom preduzeću. Ova beskamatna pomoć države, zaposlenima dobro dođe nakon smanjivanja plata.

TRAŽILI I NADOKNADU
PRIVREDNA društva koja su deo "Elektroprivrede Srbije", kao što je TENT Obrenovac, tražili su od države pored zajma i godišnju nadoknadu za svoj "rad i trud", ali je zahtev kažu - odbijen. - Mi smo morali da pristanemo na smanjivanje plate iako smo proizvodno preduzeće koje ne bi trebalo da ulazi pod javnu potrošnju - kažu iz sindikata TENT. - Zato smo tražili dodatni novac.
- Morali smo da pristanemo na smanjenje plata od oko 10.000 mesečno u bruto iznosu - kaže predsednik sindikata EPS Milan Đorđević. Došli smo u situaciju da "Kolubara", na primer, ima manju platu od "Beogradskih toplana". Imamo pravo samo na onu godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koju vraćamo u ratama.
Radnici iz privatnog sektora o sličnim uslovima mogu samo da sanjaju. Svakom trećem radniku u proseku kasni plata i do dva meseca, pa na kraju godine zapravo on finansira poslodavca.
- Radnici imaju pravo da traže pozajmice i da se odnose prema javnom preduzeću kao prema svom gazdi - misli ekonomista Ljubomir Madžar. - Ipak, gotovo sva energetska državna preduzeća su prošlu godinu završila u minusu, a taj minus nadoknađuju budžetski obveznici. Tako, njihove pozajmice se plaćaju preko leđa građana.

 

Ko je on-line

Ko je na mreži: 18 gostiju i nema prijavljenih članova

VRH