2016 Sindikat Poreske uprave Srbije

R. Dr. | 30. decembar 2015.

Ministarstva i državne službe odustali od čašćavanja zaposlenih za praznike. Premijer smatra da zaposleni u državnoj upravi žive bolje od ostalih (čitaj – nezaposlenih)
NA izričit zahtev premijera Aleksandra Vučića, ministarstva koja su planirala isplatu jednokratne pomoći zaposlenima i dodelu novogodišnjih paketića moraće da odustanu od te ideje, saznaju "Novosti".

Kako prenose naši izvori, premijer se na ovaj potez odlučio posle namere Bratislava Gašića da vojnike i civile sa najmanjim platama nagradi sa ukupno 30 miliona dinara, od čega je ministar odbrane u utorak odustao. Njegov naum je bio da pripadnike Vojske koji su postigli najbolje rezultate u 2015. časti sa po 10.000 dinara.
U Ministarstvu odbrane potvrđeno nam je da isplate bonusa za praznik - neće biti.
- Ministar je sam povukao ranije donetu odluku. Vraćanja novca neće biti, jer zaposlenima nije bio ni isplaćen - rečeno nam je u ovom ministarstvu.
Gašićevim primerom u utorak su se povela i ostala ministarstva i javne službe koje su nameravale da svoje zaposlene ili njihovu decu obraduju bonusom u vidu jednokratne pomoći ili vaučera za novogodišnje paketiće. Po hitnom postupku, u utorak su obustavljene prethodno donete odluke o čašćavanju zaposlenih.
Za obustavljanje podele prazničnog bonusa, prema saznanjima "Novosti", bio je presudan Vučićev stav da zaposleni u državnoj upravi žive bolje od većine građana i da bi isplata nagrada bila dodatna privilegija onih koji rade u državnim organima. Premijer se osim Gašićevoj, usprotivio i ideji ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu da pokloni paketiće deci zaposlenih.
Ovo ministarstvo se pozvalo na odredbe Posebnog kolektivnog ugovora, koji propisuje dužnost poslodavca da obezbedi novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa od 9.031 dinar godišnje po detetu do 15 godina života.
- Odlučili smo se da sprovedemo nabavku manje vrednosti, tako što je iznos poklon-čestitke prepolovljen i limitiran na 4.500 dinara. Tako smo pronašli način da omogućimo da sedamdeset šestoro dece naših zaposlenih bude minimalno obradovano za Novu godinu.
U kabinetu ministarke Kori Udovički napominju i da nije bilo jasne direktive da se ne sprovodi postupak nabavke paketića.
- Roditelji dece kojima su namenjeni novogodišnji paketići, kao državni službenici, jedini nisu imali povećanje zarade - dodaju u ovom ministarstvu.

SUDOVI VRAĆAJU NOVAC
PREPORUKA premijera Aleksandra Vučića da se čašćavanje zaposlenih obustavi najteže će biti sprovedena u pojedinim sudovima, koji su već isplatili praznične bonuse ili vaučere za novogodišnje paketiće. Kako napominju u Nemanjinoj 11, njihov prvi zadatak će biti da pronađu način da se podeljeni novac sakupi i vrati u budžet.

SKUPŠTINA
PREMA dugogodišnjoj tradiciji, zaposleni u parlamentu koji imaju najniže plate, od oko 25.000 dinara, dobijali su po 19.000 dinara na kraju godine, ali, davanje ove pomoći prekinuto je prošle godine, kada je najpre odlučeno da će dobiti novac, ali je ova odluka, zbog mera štednje, ubrzo i poništena.

 

 

BIZNIS | 01.12.2015.

Državni budžet od nameta inkasirao 67,6 milijardi dinara, dok je u istom mesecu prošle godine naplaćena 70,1 milijarda
BEOGRAD - Podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta za oktobar ove godine pokazuju da su prihodi od poreza manji za 2,5 milijardi dinara nego u istom mesecu prošle godine, odnosno za čak 8,1 milijardu dinara nego u oktobru 2012, iako su od tada povećani mnogi i uvedeni novi nameti građanima.
Naime, republički budžet je od poreza u oktobru prikupio 67,6 milijardi dinara, u istom mesecu lane 70,1 milijardu, dok je u oktobru 2012. godine, kad je i povećana stopa PDV, u kasu ušlo 75,7 milijardi dinara.

Promenjena struktura

Pad poreskih prihoda dodatno zabrinjava kad se ima u vidu nedavna izjava šefa Kancelarije MMF u Beogradu Kim Dehenga da je s Vladom Srbije dogovoreno da se poveća PDV ukoliko naplata poreza ne bude veća. Mogućnost novog povećanja PDV uvećava i činjenica da je u oktobru prihod od poreza pao i pored rasta prometa robe za 7,8 odsto u odnosu na septembar, da je u avgustu uvedena nova akciza na struju, dok je i akciza na duvan u međuvremenu skakala.
Ekonomista Milojko Arsić, međutim, smatra da su niži prihodi od poreza u oktobru ove godine u odnosu na prošlu i oktobar 2012. godine posledica jednokratnog odstupanja i da se prava slika dobija tek kad se posmatraju podaci za 10 meseci. Kumulativno od početka godine prihodi od poreza su veći za 17,4 milijarde dinara u odnosu na isti period prošle godine.
- Povećanje prihoda ove godine ide bolje nego prošle godine, iako je umereno. Svi prihodi su realno veći za četiri odsto, dok su poreski na istom nivou. Pad prihoda od poreza u oktobru može da bude posledica promene strukture privrede, jer se sada više izvozi, a na izvoz se ne primenjuju PDV i akcize. I investicije su skočile, a one se ne oporezuju. Pad prihoda od poreza na dobit je posledica toga što se on naplaćuje na dobit u prethodnoj godini, u kojoj je zbog recesije bila ekstremno loša - kaže Arsić i dodaje da ne očekuje povećanje PDV jer prihodi ne pokazuju loše tendencije, ali se ne mogu ni ulepšavati „kao što neki imaju sklonost da čine“.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, ipak, očekuje da Vlada Srbije ponovo posegne za povećanjem PDV.

Neodrživ deficit

- Ako neko tri puta uradi istu stvar, očekujem da će uraditi i četvrti i to kada bude jasno da deficit nije održiv na ovom nivou. Prema teoriji Laferova kriva, ljudi rado plaćaju poreze dok su mali, ali čim oni porastu ljudi počnu da ih izbegavaju, što je slučaj sa ovom vladom. Stalno povećavaju poreze, krešu rashode, ali u ukupnoj masi naplate manje prihode - kaže Stevanović. Iz Ministarstva finansija koje vodi Dušan Vujović  nismo dobili odgovor na pitanje da li planiraju povećanje poreza u 2016.

Budžet za 2016.
U PLANU VEĆI PRIHODI, ALI I RASHODI

Nacrt budžeta za 2016. trebalo bi danas da se nađe pred članovima Vlade Srbije. Prema jednoj od poslednjih verzija nacrta, u koju je Tanjug imao uvid, za sledeću godinu je planiran veći priliv novca, i to za oko 72 milijarde dinara, dok je u planu da rashodi budu za oko dve milijarde veći od ovogodišnjeg plana. Mediji su preneli da država planira da u 2016. izdvoji oko šest milijardi dinara više na ime subvencija, odnosno 86,9 milijardi dinara. Subvencije bi bile veće u privredi, za puteve i železnice, kao i za turizam.

Udar na džep
KOJI POREZI SU POVEĆANI OD 2012:

- PDV sa 18 na 20 odsto (od oktobra 2012.)
- Niža stopa PDV sa 8 na 10 odsto (od januara 2014.)
- Akciza na struju 7,5 odsto (od avgusta 2015.)
- Akcize na gorivo i duvan 10 odsto
- Porez na dobit pravnih lica 5 odsto (od januara 2013.)
- Porez na imovinu dva do tri puta veći (od januara 2014.)

 

D. I. KRASIĆ | 23. novembar 2015.

Priprema se odluka kojom od 15. decembra započinje smanjenje viška zaposlenih u javnoj službi. U oblasti finansija višak 808 radnika. Očekuje se da se broj zaposlenih najviše smanji penzionisanjem

DO 15. decembra bez posla će ostati 1.060 zaposlenih u sistemu državnih organa i javnih službi u Srbiji. Na ovo treba dodati i prekobrojne u oblasti prosvete i kulture. Višak radnika na budžetu biće precizno utvrđen odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu državnih organa i službi koju, prema saznanjima "Novosti", priprema Vlada Srbije. Sudeći prema prethodnim najavama nadležnih, u ovom "prvom krugu" racionalizacije, očekuje se da se broj zaposlenih najviše smanji upravo odlaskom u penziju. U svakom slučaju, svako ministarstvo, uprava, direkcija... uskoro će dobiti tačno utvrđen broj zaposlenih za koje će biti obezbeđene plate u državnoj kasi. Svi preko tog broja od 16. decembra više neće imati posao.

Gubitak posla najviše će pogoditi zaposlene u oblasti finansija, gde je utvrđen višak od čak 808 radnika. Ovaj delokrug je prilično širok, jer osim Ministarstva finansija, u kome radi 370 ljudi, obuhvata još 14 uprava, direkcija i agencija. Tu spada Poreska uprava sa 5.850 zaposlenih, Uprava carina sa 2.560 radnika, ali i Republički zavod za statistiku, Direkcija za imovinu RS...

Ako zanemarimo činjenicu da višak u oblasti prosvete još nije utvrđen, sledeći na listi sa najviše prekobrojnih je delokrug zdravlja. Tu je višak 110 zaposlenih. Tako će od 15. decembra u Ministarstvu zdravlja raditi dve osobe manje, dok će na platnom spisku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biti 88 radnika manje. U ovom "krugu" smanjenja broja zaposlenih, sudeći prema listi u koju su "Novosti" imale uvid, nijedan radnik iz mreže zadravstvenih ustanova neće biti otpušten.

U delokrugu pravde u Srbiji zaposleno je ukupno 15.258 radnika. Od sredine decembra posao će ovde izgubiti ukupno 45 ljudi, ali još nije precizirano u kojim sudovima, ustanovama i institucijama.

Broj radnika biće manji i u rudarstvu i energetici, i to za 35. U ovoj oblasti zaposleno je 130 ljudi u resornom ministarstvu i još 10 u Upravi za rezerve energenata. Odakle će konkretno odlaziti u penziju ili biti otpuštani, tek treba da se vidi.

Konačan broj prekobrojnih u "prvom krugu racionalizacije" do 15. decembra, zavisiće od utvrđenog viška u oblasti prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U ovoj oblasti platu iz budžeta prima ukupno 136.884 zaposlenih. Najviše ih je, što se podrazumeva, u oblasti osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, zajedno više od 127.000. Međutim, samo ministarstvo upošljava 420 ljudi, za studentski standard zadužena su 2.424 zaposlena, u domovima učenika radi 1.352, dok je u oblasti nauke ukupno 4.581 zaposlenih na budžetu.

U VLADINIM SLUŽBAMA 62 MANjE

U penziju ili na biro rada u decembru će otići i 62 zaposlena u raznim službama Vlade Srbije. Prema dokumentima u koje su "Novosti" imale uvid, najveće smanjenje biće u Kancelariji za Kosovo i Metohiju: sa 99 na 71 radnika. Iz Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini otići će 10 ljudi, dok će smanjenje osetiti još četiri Vladine službe, odnosno kancelarije, odakle će otići po manje od 10 zaposlenih. Iz Avio-službe otići će troje, iz Službe koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu petoro, iz Kancelarije za raviziju sistema upravljanja sredstvima EU devetoro i iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava sedmoro ljudi.

 

Dušan Petričić, Politik karikaturista
08.novembar 2015.

 

 

Sindikat pravosuđa Srbije | 2. novembar 2015.

Poštovani, Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja vašu nameru da uredite sistem plata u javnom sektoru. Međutim, ne možemo da aplaudiramo samo nameri, jer sadržina radne verzije zakona o sistemu plata u javnom sektoru nije u skladu sa namerom. Zbog toga Sindikat pravosuđa Srbije ostaje pri svom stavu i zahteva od vas da povučete iz javne rasprave navedenu radnu verziju i sačinite novu, uz aktivnije učešće sindikata, koja će odgovarati stvarnom stanju i procesu promena.
Naime, iz predložene radne verzije proizilazi:
- da je ova radna verzija nastavak procesa konsolidacije javnih finansija i da se nadovezuje na prethodne zakone o solidarnom porezu, smanjenju plata i penzija i racionalizaciji;
- da je javni sektor različito definisan u verziji zakona o sistemu plata u odnosu na prethodno navedene zakone, odnosno nisu precizno definisani činioci javnog sektora;
- da su javna preduzeća, poznate i nepoznate agencije, kao i funkcioneri izuzeti iz ujednačavanja plata, odnosno njihovo uređenje odloženo je za godinu dana;
- da je za godinu dana odloženo i usklađivanje plata u Vojsci, policiji, BIA, opštinama, pokrajinskim organima, kao i posebnim organizacijama u okviru ministarstava,
- da u verziji postoji samo osnovica za obračun zarada ali ne i koeficijenti.
Smatramo da bi prvi korak u konsolidaciji javnih finansija trebalo da bude, ako je to svrha donošenja zakona, precizno navođenje svih korisnika javnih finansija i identifikacija rasipnika. Nakon identifikacije, rasipnike narodnih para trebalo bi zauzdati do donošenja delotvornog zakona. Iako razumemo potrebu funkcionera da žive komotno, lagodno, luksuzno i bez odgovornosti, smatramo da ni oni ne bi trebalo da budu izuzeti. Na primer, mogle bi se ujednačiti naknade za obavljanje odborničke dužnosti, kao i članstvo u upravnim, nadzornim i drugim odborima, savetima, komisijama…
Smatramo da je naš zahtev za povlačenje radne verzije zakona o sistemu plata u javnom sektoru opravdan zbog toga što nisu obuhvaćene agencije, kao i javna preduzeća koja prave ogromne gubitke u poslovanju, koje vi pretvarate u javni dug koji svi ostali, ni krivi ni dužni, vraćaju. S obzirom na to da ih niste obuhvatili, imamo puno pravo, kao i osnova, da sumnjamo da ne želite da ostvarite cilj koji ste proklamovali pre nego što je zakon stavljen u javnu raspravu. Iz ovakvog zakona jedino što se transparentno vidi jeste da ne postoji politička volja da se stane na put tom rasipništvu o tuđem trošku. Ne možemo da verujemo da ste ih izuzeli zbog „mekog srca“ a da za to nemate razloge, jer su oni uzrok nevolja i prinudne štednje. 
Predlažemo, za početak, da ograničite primanja i troškove izuzetih, da u novu verziju zakona odredite osnovicu koja neće biti niža od minimalne cene rada, odredite koeficijente po stručnoj spremi i zajedničke stvari rešite na jedinstven način (prekovremeni rad, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, naknade za bolovanje…), a specifičnosti posebnim zakonima. Nelogično je da zaposleni u javnom preduzeću na ime jubilarne nagrade primi iznos u visini godišnje plate sudskog službenika. Ili, na primer, da predsednik mesne zajednice ili član saveta mesne zajednice prima platu u visini profesorske. 
I na kraju, a u prilog prethodno navedenog, citiramo premijera: „Ovo nama nameće pitanja o kojima moramo da razmislimo – da li se isplati biti pošten i odgovoran, ispunjavati svoje obaveze, a da za to ne budete nagrađeni ili je bolje da ne ispunjavate ništa, a da budete nagrađeni.“ 
Još uvek s poštovanjem, uz srdačan pozdrav i molba da ne razmišljate sporo i dugo, jer zaposleni u pravosuđu odbijaju da budu dežurna i uzaludna žrtva propalih i prividnih reformi.

Predsednica
Slađanka Milošević

Ko je on-line

Ko je na mreži: 20 gostiju i nema prijavljenih članova

VRH