2016 Sindikat Poreske uprave Srbije

NEOPHODNA STALNA BRIGA O ZDRAVLJU I BEZBEDNOSTI RADNIKA

19. Februar 2019

 

Višegodišnji proces tranzicije u Srbiji stvara pritisak kod zaposlenih, što negativno utiče na njihovo zdravlje I povećava rizik od profesionalnih oboljenja, rečeno je danas na dvodnevnom regionalnom forumu o bezbednosti i zdravlju na radu, koji u Beogradu organizuju Evropski sindikalni institut (ETUI) i Savez samostalnih sindikata Srbije. 
Na skupu, na kojem učestvuju predstavnici sindikata iz Češke, Slovačke, Hrvatske, Rumunije, Makedonije, Crne Gore i Srbije, ukazano je da se u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu poslednjih godina, pa i decenija, više pažnje posvećuje bezbednosti, a manje o zdravlju samih radnika, kao I prevenciji profesionalnih bolesti i oboljenja. 
Potpredsednik SSSS Duško Vuković ukazao je da se tokom prošle godine, a i početkom ove, u Srbiji desio veliki broj nesreća, sa tragičnim ishodom ili teškim povredama. 
"Kada govorimo o sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, mi u procesu pristupanja EU imamo određene obaveze i ne treba samo formalno da ih gledamo, treba da ih gledamo suštinski, da vodimo računa o zdravlju naših ljudi kako bismo povećali i poboljšali produktivnost radnika, ali i njihovo zadovoljstvo radom na radnom mestu", kazao je Vuković. 
On je dodao da to pre svega zahteva stalnu i kontinuiranu brigu o zdravstvenom stanju radnika, kao I da je potrebno da se više doktora bavi medicinom rada. 
Prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje nekoliko normativnih stvari kako bi se uskladila sa zemljama EU i, u tom smislu, ne postoji jedinstvena evidencija povreda na radu profesionalnih oboljenja, ali se radi na proširenju liste profesionalnih bolesti i oboljenja. 
"Dug proces tranzicije u Srbiji pretežno se odnosi na pritisak na zdravlje ljudi, ono je nekako pomereno u drugi plan, a to bi trebalo da bude osnov kako bi se ekonomija i produktivnost u Srbiji razvijali", ističe Vuković. 
On je ukazao da je u firmama gde nema sindikata i ne postoji odbor za bezbednost i zdravlje na radu zabeležen veći broj nesrećnih slučajeva, pogibija, nego u firmama gde su radnici sindikalno organizovani. 
"Nemamo prevenciju, nemamo kontinuirane zdravstvene preglede... Neophodno je da sloboda sindikalnog organizovanja bude raširena. Sindikati i radnici u sindikatima nisu problem poslodavcima i državi, već mogu da bude partner kako bi se unapredila situacija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu", navodi Vuković. 
Viktor Kempa iz Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) kazao je da je u Srbiji problem sa sprovođenjem zakona, jer inspektori nemaju pristup na različita radna mesta, uglavnom u stranim kompanijama. 
On je naveo i da veliki porast nesreća na radnom mestu nije samo problem Srbije, već da se to dešava i u celoj Evropi i objašnjava da je to delimično i posledica ekonomske krize. 
On je naglasio da je za devet od deset smrtnih slučajeva na radnom mestu uzrok bolest, a ne nesreća, kao i da ljudi umiru pred penzionisanje i to najčešće od raka, koji su dobili zbog uslova na radnom mestu i tokom radnog veka. 
"Zalažemo se za bolji sistem zdravstvene zaštite, bolju kontrolu. Očekujemo nakon ovog foruma da pripremimo preporuke vlastima kako da povećaju aktivnosti u nekim poljima bezbednosti koje su neophodne Srbiji, jer Srbija je jedan od najvažnijih kandidata za članstvo u EU", kazao je Kempa. 
Prodekan Medicinskog fakulteta, prof.dr Petar Bulat rekao je da država izdvaja velika sredstva za retke bolesti, za razliku od profesionalnih oboljenja, koja se teško i retko dokazuju, u svega dva slučaja godišnje. 
On je ukazao da je od raka pluća samo prošle godine umrlo 400 ljudi, I da u nijednom od tih slučajeva nije dokazano profesionalno oboljenje, iako bi, uzimajući u obzir svetsku statistiku, godišnje samo zbog izloženosti azbestu trebalo oko 200 slučajeva karcinoma pluća da se poveže sa uslovima rada. 
Podsetivši da je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, profesor Bulat je pozdravio to što je Ministarstvo rada, na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, pokrenulo izradu nove liste, sa 65 oboljenja, devet više od prethodne. 
U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolesti. Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu među onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati - poslodavac, zaposleni ili RFZO. 
Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrđuje profesionalno oboljenje - lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili nadležne institucije. 
Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu, ukazala je da je samo prošle godine 53 lica stradalo na radnom mestu, od kojih je 15 izgubilo život padom sa visine, a troje je bilo mlađe od 20 godina. 
Najrizičnije delatnosti su industrija I građevinarstvo, ponedeljak je najrizičniji dan u nedelji, u prvoj smeni se najčešće dešavaju nesreće, a najčešće stradaju oni sa trećim I četvrtim stepenom stručne spreme, ukazala je ona. 
Donošenjem zakona o osiguranju od povreda na radu I profesionalnih bolesti, čiji nacrt se očekuje do kraja godine, zaposleni u Srbiji će prvi put biti osigurani od povreda na radu, a porodica nastradalog će moći da izvrši naknadu štete, rekla je Furtula. 
Skup nastavlja sa radom I sutra, kada se očekuje donošenje predloga i zaključaka.

 

 

Na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vlada Republike Srbije je donela Odluku da 2019. proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu.
Odluka je doneta kako bi se skrenula posebna pažnja javnosti na važnost ove oblasti, imajući u vidu da je pitanje bezbednosti i zdravlјa na radu od opšteg društvenog značaja i u zajedničkom interesu za sve zaposlene i poslodavce. 
To je danas potvrdila i Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu, učestvujući na dvodnevnom regionalnom forumu o bezbednosti i zdravlјu na radu, koji organizuju Evropski sindikalni institut (ETUI) i Savez samostalnih sindikata Srbije. 
Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja je tim povodom, kako bi se broj povreda na radu smanjio, pripremilo Plan aktivnosti kojima će posebna pažnja biti usmerena na doslednu primenu mera bezbednosti i zdravlјa na radu, poštovanje propisanih procedura, podizanje svesti poslodavaca i zaposlenih o važnosti primene mera. 
Preuzimajući svoj deo odgovornosti za stanje u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu, a u cilјu sprečavanja fatalnih nesreća i teških povreda na radnom mestu, očuvanju i unapređenju zdravlјa zaposlenih, Savez samostalnih sindikata Srbije je krajem prošle godine pokrenuo ovu inicijativu, uputivši je Socijalno ekonomskom savetu, Ministarstvu za rad i Vladi Republike Srbije. 
Savez je, takođe, pokrenuo kampanju pod sloganom «Bezbedno i zdravo – radničko je pravo», koja će trajati tokom cele godine.

 

Ko je on-line

Ko je na mreži: 9 gostiju i nema prijavljenih članova

VRH